njega su pokušali otjerati letvama,
psovkama, ma, tko zna čime sve ne…

zato što je išao od kuće do kuće i tražio spas.
nešto se gadno ugnjililo u našem društvu kada na molbu za pomoć odgovaramo
nasiljem,
kad ne marimo o slabijima,
kad ne vidimo potrebite.

kad nam je impuls otjerati psa.
nekog koga su već otjerali,
već iznevjerili.

Adam prvih nekoliko dana nije htio uopće komunicirati s nama.
sjedio je u ćošku svog boksa pognutog pogleda,
nezainteresiran za sve oko njega.

mic po mic,
nekako smo mu pokazale da kod nas ljubav i nježnost otvaraju sva vrata,
pa i ona slomljenog srca
poput njegovog.

Adam je brzo savladao šetnje,
naučio je načuliti uši kad ljudi ulaze u Azil
jer ulazak u Azil znači nadu za udomljenjem,
a on je nade prepun!

Adam je pas većeg rasta,
miran i staložen,
lagan u svim pokretima koje čini 

rođen je 2017. godine,
gdje je bio do sada, ne znamo…
ali znamo čemu se nadamo