Filipa

je jedna od onih pasa za koje nisam sigurna je li Azil ikada bio pravo riješenje,
ili je samo još jedna trauma u nizu
koje joj je život velikodušno ispoklanjao.

Dugo se samo preko ograde dala pomaziti,
da bude sigurna
da ta ista ruka ne može nikakvo zlo napraviti.
Već neko vrijeme ruke volontera one su u koje polako vraćaju nadu,
trudimo se.
Krenula je u redovite šetnje, i ako ste dobri,
i ako vam to baš, baš pročita s lica
možda i iz vaše ruke dođe uzeti gricu.

A do onda ruke volontera biti će te koje će se i dalje truditi da Azil bude dostojan dom Filipin,
i psima kao što je Filipa,
razočarnih u ljude.

Rodila se 2005. godine