pa lud ti život naglavačke okrenem,
pa upecam se na ovakve malecke mankije dok kažeš keks! 

Pa ak ovo nije najslađe štene onda sam ja žuna
a vi ćoravi! 

I slušaj sad, on se još i zove Jasmin! I ne ko Stavros
nego ko onaj grm fini, mirišljavi, onaj što uvijek iznenadi oko
ko blagdan usred tjedna, onaj što ga imam u Azilu posađenog
i za koji znam da će ga bit i kad mene ne bude!
Jel kužite vi, kolko ozbiljan pogled ima štene od tek dva mjeseca?
Mora da u njima neka starija duša živi, i zato ima da bude najpametniji i najbolji
i uostalom pa šta ak i ne bude, bit će vaš
a to će bit dovoljno da bude najponosniji 

Žgoljica Jasmin vas pogledom moli
a ja ću to verbalizirati:
“volit ću vas majkemi
i tužne i (ja skoro htjela napisat “ružne” pa znaš kako me ošinuo pogledom! “ružnoća dolazi iznutra a takvima se i ne obraćamo!” Pametno moje )
i hepi i kad ništa za reć ne budete imali
i kad bude iz vas izlazilo ko rakija iz kazana  Volit ću vas i snene i budne i ljute i nadobudne! Volit ću vas jer ćete predamnom moć bit šta jeste
i kolki god i kakvi god, imat ćemo il nećemo al skupa sve to! Volit ću vas i bez zuba
i bez smisla za humor, pa i onda kada budete mislili da vas niko ne voli
pa da znate da ja oću! I niko mi neće moć naterat srce da kuca drugačije,
neću te ostavit nit zbog rata nit selidbe, nit zbog nove cure
il momka, ja kad jednom kažem “zauvijek”
bogami ima tako i da bude
i ništa me nikad pokolebati
neće!”

eh, ak sad ostanete ladni…