ma znam ja da ovo vama može zvučati kao još jedna priča o (još) jednom specošu
al ljudi, specoša nema dva ista na svijetu cijelom,
zato i jesu SPECIJALNI, zato su oni specoši,
a Žak, Žak je jedan od mojih specoša
pa zato o njemu mogu ispričati najposebniju priču 

Volimo se Žak i ja, Jako. S tom razlikom da bi on prije umro nego priznao 
Al zato sam ja tu, da pričam o tome kolko se mi volimo
odnosno kolko Žak, kolko god to skrivao,
ima srce rastezljivo ko žvaku čim ja ovolka mogu u njega da stanem
a i nagurao je još poneke, sam neće ni to da prizna… 

2016. je Žak rođen, iste godine, samo dva, tri mjeseca kasnije završio je u Azilu
i ovog puta riječ “završio” koristim sasvim svjesno sa sasma prikladnim značenjem
jer ono što su ljudi uradili od njega prije nego li je došao k nama
jest to da je Žak gotovo uopće neudomljiv lik.
Možda.
Ako me Azil ičemu naučio onda je to da riječ “nikada” ne treba nikada izgovarati sa bahatom samouvjerenošću 

Bio je štene, ogromno i lijepo medasto štene koje je tolko trtarilo od ljudskog dodira da smo mjesece potrošile na socijalizaciju i zaista nikad se nismo toliko trudili oko nikoga ko oko njih četvero (on je Alexin i Upsikin braco, ako niste znali ) i Alex će vam danas prići, s njom ćete moći relativno normalno komunicirati
a Upsi i Žak su neka sasma druga priča,
ona specijalna.

Volim al baš jako volim s njima u šetnju. Žak živi s Upsi, Lolom i Walterom.
Kvartet koji ni sam bogo ne bi spojio al nama se nekako zalomilo
i ima tu puno čarolije u tim šetnjama jer ih prate i Miladin i Minka i još mnogi specoši su tu bili prikrpani pa (!) udomljeni! pa sada šećemo nas 7
i ja jako volim te šetnje.
A znadem da ih voli i Žak.
Znaš kako?
Tako što pod 1. – on ekšli prošeta samnom tu cijelu šetnju a pod 2. što me često s leđa, tako u trku i kao skroz nonšalantno
(a kontam da mu srce ko propeler vrti i samo što ne odleti!)
dođe i tunkne me s leđa, onak u noge,il u križa, jednom čak i u ruku (al to kontam da je stvarno bilo slučike )
i to bi trebala biti kao neka pusa, bar ja umišljam da jest 
Ono što sigurno znam da je jest to da smo si dobri
i to on meni tako kaže,
nije baš nešto rječit
al se savršeno kužimo moj Žakac i ja 

I jednom ima da mu parkiram pusu posred tog lijepog čela
(pa samo sad dok fotku gledam dođe mi da mu obećam da ću sutra već! )
a do onda ćemo se volit šetnjama,
malkoc većim repete porcijama
i onim pusama koje mu kao slučajno ispadnu 
(a ja ih skupljam ko da su rijetki trofeji
i nedam nikom da mi mog legu dira!)