. Pustili smo ga da se privikne na novi prostor, na nas. Polako je počeo dolaziti po poslastice, ali i to je bilo popraćeno njegovim specifičnim “mrčanjem”. Nakon nekog vremena poslastice je počeo uzimati mirno, ali s dozom opreza, no kada bismo mu ušli u kavez pokazivao je svoj strah i povlačio se. Strašno je bilo gledati strah tog malog dvogodišnjeg bića 
. Totalno istraumatiziran, pesek koji je živio bez dodira ljudske ruke, skrivajući se po dvorištima, preživljavajući zavaljujući ljudima koji su se sažalili nad njim i koji su mu ostavljali hranu u dvorištu. Nikada nije bio na lajni i još uvijek mu je to velika trauma, ali polako i to savladava. Dug je put pred njim i nama ili možda pred nekime (ne usuđujemo se ni nadati) tko će imati beskrajno puno strpljenja i ljubavi da stekne njegovo povjerenje i pomogne mu prevladati strah. Ipak, trenuci kada ga mazimo i kada vidimo kako uživa daju nam nadu da će mali Pogo postati velika maza i nečiji mali prijatelj. Ako ste spremni uložiti puno ljubavi i vremena za ovog predivnog mališana u tipu korgija, nazovite, dođite ga upoznati.
