Ovo veličanstveno biće,
netko tko te može prepoloviti na pola a ipak ti samo pusu da
(al ne baš odmah na početku poznanstva, treba mu malkoc vremena da se ne lažemo )
zove se Zen,
živi u našemu Azilu, rođen je 2008. (u horoskopu bik), ima već i kumu ( Ružica Uščumlić ) i nekolicinu prijatelja (one hrabrije volonter(k)e i svog cimera Samira koji mrzi cijeli svijet ali Zena obožava, (i btw manji je od Zena jedno 7 puta ) pa Zen pazi na Samira ko na svoje dijete
Pri prvom susretu skoro me pojeo, i onda sam danima svladavala strah i mitila ga najfinijim hranama koje se u Azilu dadu naći
I gle čuda, tolko brzo smo se sprijateljili i sad mi je toliko divan
da vam to zapravo mogu jako teško opisati!
Naravno, jako liči i na ljubljenu Montanu šeficu Azila al mi ga je i žao istovremeno jer znam kakvi su ljudi; ima 9 godina, trebaš se malo potruditi oko njega i pitanje hoće ikad itko se pojaviti (osim onih koje najviše “volimo”, onih s pitanjima “a jel imaš išta veliko i pravo”) tko će biti spreman voljeti ga jer ja znam iz iskustva koliko Zen može voljeti natrag!
Ovih dosadašnjih 9 godina živio je s nekima koje ne bih radije nazvala familijom mu jer su ga ostavili i ošli.
A on je mjesecima još čuvao kuću i nikomu nije dao da priđe.
Nisu se vratili,
mi smo ga doveli u Azil,
koji je za ovoliko veličanstveno biće
premalen!