Oooo, pa njega mi je izuzetna čast predstaviti vam! 
A znate zašto?
Zato što jako volim kereću pamet, a Ars je ima na izvoz! 
Ne, ozbiljno! Predstavljam vam jako inteligentnog psa,
jednoga od onih što bi mogao glumiti u nekom filmu na koji plaču svi klinci (i ja  ), al nit kamera, nit producenata,
nit glamura,
nego samo jedan Ars koji traži svoje ljude koji će mu pružit dobar dom. Samo to.
Kada bi se ipak snimao film o njegovu životu onda bi ovako scenarij započinjao;
“to proljeće 2016. voljele su kiše, ipak gospođa Sunce uspije nagovoriti gospođu Kišu nakon jutarnjeg brifinga da taj dan malo odmori pa da tako spasi 5 beba ostavljenih to jutro u kanalu uz jednu osječku prometnu cestu. I upre Sunce iz sve snage i ugrije ih, istovremeno gospođa Sudbina sazna za planove Sunca i Kiše i odluči malkoc pogurati stvari pa nagovori jednu tetu da baš oko 11 ujutro uspori malo uz tu cestu, slučajno pogleda prema kanalu i opazi komešanje u visokoj travi.”
Da, tako bi scenarij započeo, nakon toga slijedio bi opis života u Azilu koji nije nimalo lagan za jednu bebu,
pa onda bi se opisala Arsova sjećanja na zvono i kako je mislio da je to početak nečeg novog, al obzirom da je bio pametan već i onda sa zadrškom se upustio u novu pustolovinu.
Jednostavno mu se nisu previše dopali. A nisu ni oni pretjerano marili za njega, nakon što su mu tepali početnih nekoliko dana, osmijeha, izljeva ljubavi i tepanja bilo je sve manje, Ars sve usamljeniji.
(i danas, kad ga pitate reći će – nisu mi se nikad pretjerano svidjeli).
Uskoro je otkrio ekipu koja je živjela nedaleko njegove kuće, pa je u nedostatku aktivnijeg društvenog života kodkuće sve više izbivao iz nje i sve više provodio dane oko nje. Pa je onda se umješala murija, pa su ga par puta vratili kući (omg, kao da je on nešto krivo napravio?  ),
pa je odlučio da tako više ne ide,
i vratio se u Azil.
Ha, reći će on, nije ni ovo sjajno rješenje, al ak sam jednom već bio miljenik gospođe Sudbine, možda mi opet pomogne.
I sad skupa živimo u istoj nadi.
Vas pozivamo da osluhnete dal Sudbina možda vas ne zaziva?
Hm? 
I da nam pomognete završiti taj scenarij pa napraviti jedan od onih filmova zbog kojih na kraju plačeš ko kišna godina,
al od sreće! 

kuma: Anamari Vidović